Intervju sa Vladimirom Mrkajićem, rukovodiocem sektora za istraživanje i razvoj u InoSensu
Najveći izazov malih i srednjih preduzeća u Srbiji je finansiranje, bez obzira na to u kojoj su fazi razvoja. Samim tim, prve godine poslovanja su uvek najneizvesnije. Zbog toga donosimo priču o kompaniji koja uspešno savladala razvojne izazove, i ove godine obeležava deceniju postojanja. InoSens je kompanija koja je svoj poslovni model orijentisala ka pružanju usluga međunarodnim konzorcijumima koji rade na naučno-istraživačkim projektima, gde u sklopu nekih od svojih aktivnosti često pruža i našim kompanijama iz MSP sektora pomoć ka finansiranju i građenju kapaciteta za inovacije.
InoSens je kompanija koja je svoj razvojni put započela kao spin off kompanija naučnog institura pri Univerzitetu u Novom Sadu. U početku je bio specijalizovan za projekte koji pružaju inovativna rešenja u agro-biznisu, sa ciljem ostvarenja održive poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje hrane. Tokom protekle decenije bilo je i pivotiranja i iskoraka u nove oblasti, bili su otvoreni za pružanje novih usluga, kako i za rad na primeni najnovijih tehnologija.
Danas je InoSens kompanija koja je prepoznata širom Evrope u razvoju i promovisanju najnovijih tehnologija i inovativnih rešenjima, čiji tim čine iskusni profesionalci vođeni i inspirisani inovacijama. Naš sagovornik je Vladimir Mrkajić, rukovodilac sektora za istraživanje i razvoj u InoSensu. Vladimir je doktor inženjerstva zaštite životne sredine, ali je radom u kompaniji imao priliku da svoju ekspertizu obogati učešćem na brojnim međunarodnim istraživačkim i razvojnim projektima.
Sam uvod već deluje impozantno s obzirom na dosta bogat portfolio koji InoSens danas poseduje. Kako je nastao InoSens i šta je doneo kao inovaciju za domaću scenu i njen razvoj?
Vladimir: InoSens je nastao 2014. godine kao jedna od mnogobrojnih spin off kompanija Univerziteta u Novom Sadu. Ono što smo konkretno doneli kao inovaciju za domaću scenu odnosi se pre svega na par usluga koje pružamo u okviru sprovođenja međunarodnih naučno-istraživačkih projekata a koje do tada nisu bile toliko zastupljene u Srbiji.
Pre svega mislim na usluge komunikacije, diseminacije i eksploatacije rezultata nastalih u okviru navedenih projekata. Ove usluge podrazumevaju niz aktivnosti, a neke od njih su informisanje javnosti o projektnim aktivnostima, prezentacija naučnih rezultata relevantnim akterima, razvoj poslovnih planova za inovativna rešenja i njihov izlazak na tržište po okončanju projekta, itd.
Sve ove aktivnosti se sprovode na jedan sistematičan način, prateći specifične zahteve i protokole uspostavljene od strane Evropske komisije. Takođe, InoSens je specijalizovan za organizovanje i sprovođenje javnih poziva u okviru međunarodnih projekata za finansiranje i mentorisanje startup kompanija, i drugih organizacija uključenih u razvoj inovativnih rešenja.
Pored toga, uspešno smo sprovodili i testiranje različitih inovativnih rešenja sa ciljanim grupama korisnika u Srbiji, a u razvoju nekih rešenja smo i sami učestvovali. Naravno, ne manje bitno, tokom godina smo razvili i ekspertizu pisanja predloga projekata, koja je veoma tražena budući je finansiranje međunarodnih naučno-istraživačkih projekata veoma kompetitivno gde je procenat uspešnosti aplikacija svega 15%.
Veliki broj ideja ste doneli u Srbiju kroz dosadašnje projekte. Iako je u začetku fokus bio na oblast agro-inovacija, u međuvremenu ste iskoračili i u druge oblasti?
Vladimir: Da, to je istina. Iskoračili smo u nekoliko različitih oblasti koje su sve u bliskoj vezi sa atuelnim evropskim „zelenim“ politikama i aktivnostima koje se preduzimaju po pitanju klimatskih promena. Jedna od tih novih oblasti je cirkularna „bio-ekonomija“, gde se u okviru projekta BioLUSH radi na razvoju fleksibilnih i „čistih“ procesa za iskorišćenje (otpadne) biomase u procesu proizvodnje visokokvalitetnih vlakana za tekstilnu industriju, „jestivih“ pakovanja za hranu, kao i punjenja za 3D štampače.
Druga oblast u koju smo nedavno zakoračili je energetika. Jedan veoma zanimljiv projekat je INTERSTORES u okviru koga se radi na dekarbonizaciji energetskog sektora, istraživanju nove generacije sistema za sezonsko skladištenje toplotne energije uz ispitivanje optimalnih načina konstrukcije novih tipova skladišta i njihove integracije u postojeće energetske sisteme. Aktivnosti projekata su povezane i sa izgradnjom dva sezonska skladišta toplotne energije. Prvo skladište se gradi na revitalizovanoj površini stare rafinerije u nemačkom gradu Ingolštadtu, dok se drugo skladište, kapaciteta oko milion kubnih metara, gradi u blizini Helsinkija, u Finskoj.
Do kraja godine počinjemo sa još jednim projektom iz oblasti energetike koji se bavi izuzetno aktuelnom temom, pre svega u zemljama Evrospke Unije. Naime, projektne aktivnosti će biti fokusirane na razvoj platforme za naprednu „trgovinu i deljenje“ električne energije među pojedincima a koji su članovi uspostavljenih lokalnih energetskih zajednica.
Jedna od novih linija projekata se bavi upravljanjem vodnim resursima. Tu bih istakao WE-ACT projekat, koji se bavi razvojem digitalnog sistema koji treba da unapredi i olakša donošenje odluka u vezi sa upravljanjem i alokacijom vodnih resursa između država koje dele te resurse. Posebno je zanimljiva informacija da se demonstracija ovog projektnog rešenja izvodi u Kirgistanu i Uzbekistanu. Konačno, sa projektom Eloquence smo ušli i u sektor veštačke inteligencije. Kroz ovaj projekat se razvijaju jezički modeli koji omogućavaju generisanje govora i teksta pomoću veštačke inteligencije.
Kada je domaća privreda u pitanju koja rešenja donosite?
Vladimir: U proteklih 10 godina rada, inovacije koje smo promovisali na domaćoj sceni odnose se pre svega na upotrebu satelitskih podataka u softverskim rešenjima za monitoring poljoprivrednih površina. Korisnici ovih aplikacija su različiti, od poljoprivrednika, lokalnih i državnih institucija iz sektora poljoprivrede, do osiguravajućih kuća. Pored toga, prilično smo bili aktivni u pružanju podrške malim i srednjim preduzećima i startap kompanijama iz IT sektora.
U okviru nekoliko naših projekata, sprovodili smo različite programe gde smo novčano i putem treninga podržavali različite inovacije, uključujući primenu blokčejn tehnologije u sektorima poljoprivrede, finansija, logistike. Trenutno imamo otvoren program podrške u okviru DRG4Food projekta gde se sa 1,9 miliona eura, kroz dva otvorena poziva, finansiraju digitalna rešenja koja će unaprediti poverenje, transparentnost i odgovornost aktera u lancu proizvodnje hrane.
Svi programi podrške koje sprovodimo otvoreni su kako za srpske kompanije, tako i za kompanije iz evropskih zemlja. Konačno, jedna linija naših projekata promoviše i demonstrira upotrebu različitih senzora za prikupljanje in-situ podataka. Trenutno u okviru CiROOCO projekta, pripremamo demonstraciju za upotrebu mreže niskobudžetskih senzora u Deliblatskoj peščari, dok kroz Di-Hydro projekat razvijamo senzore koji će se koristiti za praćenje kvaliteta vode u akumluaciji hidroelektrane Međuvršje u blizini Čačka.
Rad na evropskim projektima na kojima ste do sada radili uključuje veliki broj partnera i ekspertiza iz različitih domena. Da li možeš da izdvojiš neke od njih?
Vladimir: Tako je. Budući da su naši projekti prilično raznovrsni, radili smo i radimo sa zaista mnogo vrhunskih naučnika i naučnica širom Evrope, Afrike, Bliskog Istoka i Centralne Azije.
Takođe, u mnoge od naših projekata je uključena i industrija, privatne kompanije, ali i državne institucije. Što se konkretno tiče eksperitiza, teško je navesti sve, budući da su područja projekata uglavnom veoma uskospecijalizovana.
Recimo ako bih rekao da smo radili sa stručnjacima za satelitske tehnologije – tu ima barem 5 različitih eksperitiza. To isto važi i za stručnjake za senzore, energetiku, veštačku inteligenciju, IoT, reciklažu, šumarstvo, modelovanje, građansku nauku, itd.
Iza vas se nalazi dosta realizovanih evropskih projekata iz oblasti inovacija i nauke, mnogi su takođe u toku. Koje bi izdvojio kao najznačajnije?
Vladimir: Kroz razgovor sam već spomenu nama veoma značajne projekte, ali ostalo je još nekoliko koji su svakako vredni pomena. U projektu UDENE se koriste obimne količine satelitskih podataka kao i različitih in-situ podataka, kako bi se vršili tzv. prirodni eksperimenti pre bilo kakve intervencije u ubranom prostoru. Jedna od pilot aktivnosti će biti sprovedena i u Novom Sadu, gde će se analizirati efekti izgradnje jednog kružnog toka na gužve i frekvenciju u saobraćaju i kvalitet vazduha.
U okviru projekta CHOICE pokušavamo da putem različitih softverskih i marketinških inovacija podstaknemo građane da donose odgovarajuće odluke prilikom kupovine i konzumiranja hrane, a koje idu u prilog ublažavanja uticaja antropogenih aktivnosti na klimatske promene.
Projekat FruitCREWS se bavi razumevanjem kako stabla određenih voćki odgovaraju na učestale suše na različitim geografskim područjima, dok se sa druge strane radi na identifikaciji efektivnih senzora koji omogućavaju kontinuirano posmatranje sadržaja vode u stablu, a samim tim i planiranje pravovremene irigacije. Konačno, kroz SpinIT projekat radimo na podršci naših i regionalnih kompanija u pogledu aktivnosti „pametne specijalizacije“, kao i na povezivanju čitavog IT ekosistema u regionu.
U kojoj meri sredina doprinosi rezultatima koje ste do sada ostvarili, s obzirom da je Novi Sad već dokazani naučni centar, a sada i razvoja i inovacija, naravno i Vojvodina koja je najnaprednija u pogledu poljoprivrede?
Vladimir: Univerzitet u Novom Sadu za nas je veoma bitan, budući da nam doprinosi školovanim kadrom kojeg uz kraći obuku možemo vrlo brzo i efektno da obučimo da uspešno radi na našim projektima. Takođe, raznolike poljoprivredne aktivnosti, kao i prisutvo velikog broja aktera iz ovog sektora u Vojvodini, omogućavaju nam testiranje inovativnih rešenja koje razvijamo u sklopu projekata.
Naravno, nismo ograničeni na Vojvodinu, i ostali delovi Srbije često imaju ulogu u našim projektima kao na primer Čačak gde se trenutno sprovode aktivnosti spomenutog Di-Hydro projekta.
Pored hidrocentrale Međuvršje, napomenuo bih i organske proizvođaće voća sa kojima smo sarađivali na nekim prethodnim projektima, a bilo je i bliske saradnje sa predstavnicima različitih državnih institucija.
Kakvi su budući planovi?
Vladimir: Naši dugoročni planovi su svakako usmereni na održavanje uspostavljenog ritma u pogledu pokretanja novih projekata. Tu je svakako fokus na osnaživanju našeg tima. Sa povećanim obimom posla, uvek smo u potrazi za odgovarajućim kandidatima, koji bi se pridružili našem timu, tj. za osobama koje imaju adekvatna predznanja kao i lične afinitete za rad na naučnoistraživačkim poslovima. Sa druge strane, plan za ovu godinu je da i zvanično obeležimo 10 godina našeg postojanja organizacijom događaja gde ćemo prezentovati naš celokupan rad.
Naš cilj je pružiti sveobuhvatan i praktičan pristup edukaciji i razvoju, osnažujući menadžere i lidere da postignu izvrsnost u vođenju timova i ostvare uspešne rezultate na radnom mestu. Pišite nam!