Unapređenje kompetencija vlasnika i top menadžera
„Verujem da je put do istaknutog uspeha u bilo kojoj struci da sebe napravite majstorom u njoj” (Endrju Karnedži)
„Proces ovladavanja veštinom može se prikladno podeliti na dva dela: jedno, ovladavanje teorijom i drugo, ovladavanje praksom. Postaću majstor tog umeća nakon velike prakse, kada se rezultati mog teorijskog znanja i moje prakse stope u jedno – u moju intuiciju, tu suštinu majstorstva u svakom umeću” (Erih From)
Mit koji vlada u poslovnom svetu glasi – „Uspešan preduzetnik se rađa; samo rođeni preduzetnik može da se nada uspehu! Ali činjenice su na sasvim drugoj strani – uspešno preduzetništvo se uči!“
Na osnovu prethodno navedenih iskustava iz prakse, kao neminovnost se nameće zahtev za stalnim unapređivanjem znanja, kompetencija i veština svih zaposlenih, a naročito onih koji se nalaze na vrhu kompanije i donose najznačajnije odluke vezano za poslovanje kompanije.
U današnjim uslovima hiperkonkurencije, kada veliki broj kvalitetnih proizvoda ili usluga ne pronađe put do kupca, kao i suočavanja sa sve zahtevnijim kupcima, gotovo je nezamislivo opredeliti se za neinvestiranje u dalji razvoj kapaciteta ključnih ljudi za poslovanje kompanije. Prethodno se mora tretirati kao investicija, a ne posmatrati kao trošak, što je najčešći slučaj u praksi. I to trošak koji se među prvima smanjuje kada se želi ostvariti ušteda u poslovanju.
Unapređenje kompetencija vlasnika i top menadžera
Ako želimo da pratimo najuspešnije, videćemo da su investicije u unapređenje kompetencija ključnih zaposlenih obavezne i stalno prisutne, dok se isti ne opredeljuju tako lako u investiranje u mašine, poslovne, proizvodne i magacinske prostore, transposrtna sredstva i druga materijalna ili nematerijalna dobra. Oni radije investiraju u “softver” za razliku od ovih drugih koji se radije opredeljuju za “hardver”. Verovatno imaju jake razloge za takvo ponašanje, koje se prilično razlikuje od prakse u našem okruženju. Ne zaboravite da imovina ima VREDNOST jedino ukoliko se upotrebljava, a ne kada se ne koristi ili nedovoljno koristi!
Proces unapređenja kompetencija i znanja mora se realizovati kontinualno u skladu sa zahtevima industrijske grane, ali i faze u životnom ciklusu kompanije. Dugogodišnja praksa nam pokazuje da znanja i veštine zastarevaju i menjaju se. Iako su ta znanja nekada bila više nego dovoljne i uspešne u određenoj fazi rasta i razvoja kompanije danas više nisu. Baš zbog pojedinačnih faza rasta i razvoja kompanije zahtev je za različitim profilima, znanjima i veštinama ljudi koji će kompanijom upravljati.
Unapređenje kompetencija vlasnika i top menadžera
Izbor pred kojim se nalaze kompanije je jednostavan – ili će unapređivati svoje ključne ljude ili će morati da dovode nove ili će kompanija morati da menja sopstveni biznis. Za šta ste spremni vi? Iskustvo govori da jedino ne može da sve ostane kako je bilo u prethodnom periodu, ma koliko to bio uspešan period u poslovanju kompanije! Zbog toga, program unapređenja znanja, veština i kompetencija, naročito ključnih ljudi u kompaniji, treba pažljivo opredeliti u skladu sa zahtevima industrijske grane, stadijuma u životnom ciklusu kompanije, postojeće poslovne pozicije kompanije na tržištu, postojećih znanja pojedinaca i dr. Pri tome, treba voditi računa da u praksi ne postoji idealan menadžer, osim u teoriji, ali je realno očekivati da svaki uspešan menadžer razume postojanje i svrhu i onih funkcija u kompaniji za koje nije ekspert. Zato unapređivanje kompetencija i znanja nije proces stvaranja idealnih menadžera, koji je osuđen na neuspeh, već komplementarnog tima koji treba da odgovori na sve zahteve određene faze u životnom ciklusu kompanije.