Poslovne politike se definišu za osnovne poslovne funkcije određene kompanije u cilju decentralizacije poslovanja i „spuštanja“ ovlašćenja sa vrha kompanije ka nižim nivoima odlučivanja. Potreba za decentralizacijom se prirodno pojavljuje u svim organizacijama koje se razvijaju i rastu, kada zbog povećanog obima poslovanja nije realno očekivati da se sve odluke u radu sa eksternim i internim klijentima donose na vrhu kompanije.
Treba naglasiti da jasno definisana organizaciona struktura nije dovoljna kada se govori o rasporedu ovlašćenja, pošto se na taj način ne rešava pitanje ovlašćenja u kompaniji, odnosno formalnog prava zaposlenih na različitim nivoima upravljanja da samostalno donesu konačne odluke, za koje će i direktno odgovarati.
Rešenje nije u stalnim izmenama načina organizacije poslovanja i uvođenju „savremenih“ modela projektovanja organizacione sheme, već u jasnim odgovorima na pitanja na koja organizaciona shema ne pruža odgovore.
Prilikom definisanja poslovnih politika treba posebno i obazrivo voditi računa o načinima praćenja i kontrole decentralizovanih prava, koja su raspoređena na različitim hijerarhijskim nivoima. U suprotnom, kompanije se mogu suočiti sa veoma lošim efektima “decentralizacije”, koji dalje mogu uticati na donošenje pogrešnih zaključaka i povratka na prethodne načine organizacije poslovanja koji su nekada davali odlične rezultate, ali u daljim fazama rasta i razvoja kompanije sigurno predstavljaju “usko grlo” u upravljanju organizacijom.