Razlozi i uzroci zbog kojih dolazi do nedostataka gotovine u poslovanju su brojni i međusobno se mogu više ili manje razlikovati, ali se većina njih može na vreme prepoznati i na osnovu toga pravilno i reagovati. U praksi se ipak ne poklanja dovoljna pažnja prvim znacima upozorenja problema sa likvidnošću, te se uglavnom reaguje reaktivno što za posledicu ima upadanje u nove zamke, krećući se iz jedne greške u drugu.
Potraživanja su sastavni deo imovine svake kompanije. Nastaju kao posledica brojnih faktora, ali svakako najznačajniji jeste naša odluka da nekome našu robu ili usluge prodajemo uz verovanje da će nam istu platiti u nekom budućem vremenskom periodu. I upravo po ovoj karakteristici ne razlikuju se ni od jednog drugog oblika imovine u koje organizacije i zaposleni investiraju. Stoga bi i ovde morala da važe ista pravila koja važe prilikom merenja opravdanosti investiranja u bilo koji drugi vid imovine???
Praksa pokazuje da svaka kompanija u periodu rasta prodaja i širenja na tržištu, istovremeno beleži i rast potraživanja, zašto? Da li smo obezbedili dovoljne izvore finansiranja za taj rast? Da li je uvek zaista bolje „što više to bolje“? Koliko smo izloženi riziku nenaplativosti? Sa rastom ukupnih potraživanja, povećavaju se i sporna potraživanja?
Za potrebe praktičnog rada koriste se zvanični finansijski izveštaji kompanija iz različitih privrednih grana: proizvodnja, trgovina, usluge, kako bi se učesnici što bolje upoznali sa potencijalnim opasnostima koje se odnose na likvidnost u različitim branšama.