Da li vam se nekad dogodilo da ste očekivali da dobijete nešto od druge strane što se „podrazumevalo“, a na kraju ostali kratkih rukava? Šokirani ishodom kako je do toga uopšte moglo da dođe, često se ne vratimo da rezimiramo jesmo li to uopšte zatražili…
Gde sve problem može da nastane?
Kada se pripremamo za sastanke, svi posvetimo vreme da istražimo drugu stranu, radilo se o klijentu/kupcu, dobavljaču ili budućem zaposlenom. I tako provedemo vreme analizirajući bilanse stanja i uspeha, njihov bonitet, čitajući CV i informišući se o drugoj strani. Naravno, pride zaboravimo koliko je važno da jasno definišemo tačke koje su nama najvažnije, jer se svakako podrazumeva da valjda znamo šta želimo. I tako na neke od njih često zaboravimo. Ali ih svakako i dalje podrazumevamo.
Cena promena očekivanja i izostanka komunikacije
Uzaludno je verovati da ukoliko je nekome danas važno da ima veći rabat u zamenu za avansno plaćanje, da će mu kroz određeno vreme takođe cena biti najvažniji parametar za ocenu kvaliteta i zadovoljstva saradnje. Tako je i sa zaposlenima… Kada neko počne da radi u određenoj kompaniji, on/ona nakon šest meseci, dve godine i pet godina ima kompletno različite potrebe, želje i ambicije. Ukoliko ne održavamo redovnu komunikaciju sa našim saradnicima (kupcima, dobavljačima i zaposlenima), i ne preispitujemo njihove potrebe redovno, počeće polako da nas napuštaju.
Šta je sve potrebno definisati?
Za početak dobro je prihvatiti da druga strana ne može da „pročita“ naše misli. Teško da će se to dogoditi. I dok se mi pitamo zašto smo bez nečeg ostali, druga strana možda misli da smo prezadovoljni. Počnimo od sebe, i za početak neka bude cilj definisanje onoga što nam je najvažnije i onoga što nam je najmanje važno. Za win-win scenario, moraćemo nečega i da se odreknemo, pa hajde da to bude nešto što će nas najmanje boleti.
