Intervju sa Jasminom Čavić, stručnjakom za finansije
Zbivanja na berzama početkom ove nedelje vratila su sećanja na slom berzi iz 1987.godine i doba krize na berzama. Sve je počelo u avgustu da bi kulminaciju dostiglo 19.oktobra, na dan koji je zapamćen kao “Crni ponedeljak”. Sličan scenario se umalo dogodio i ovog ponedeljka, 5.avgusta, kada su mnogi giganti zabeležili gubitke u milijardama dolara.
Ipak, nama je više u fokusu regionalna privreda čiju strukturu daleko više čine mikro, mala i srednja preduzeća i implikacije koje na njih mogu da imaju ovakva krupna zbivanja. Zbog toga smo se odlučili da se pozabavimo nekim jako važnim pitanjima koja su aktuelna, a sagovornik nam je bila Jasmina Čavić.
Jasmina je finansijski savetnik i ovlašćeni računovođa u firmi Vision Development. Bavi se finansijskim konsaltingom iz oblasti finansija i računovodstva sa posebnim osvtrom na pitanja cash and liquidity menadžment i kredit menadžment u naplati potraživanja. Kao stručnjaka pitali smo je za kratku analizu dešavanja i kako mudro upravljati finansijama.
Kako biste ocenili trenutnu globalnu finansijsku situaciju nakon poslednjeg pada berzi u ponedeljak 5.avgusta? Koji su glavni faktori koji su doprineli ovom padu?
Jasmina: Globalna finansijska situacija nakon pada berze koji se desio, glavna je tema ovih dana i mnogi strahuju od onoga što može da usledi upoređujući ovogodišnji crni ponedeljak sa crnim ponedeljkom koji se dogodio 1987. godine ili čak sa krahom berze iz 1929. godine.
Neposredni razlog za pad berze je bila odluka Japanske centralne banke da podigne referentnu kamatnu stopu. Ta odluka je uticala na jačanje jena, i neposredno na hedž fondove koji se finasiraju povoljnim kreditima za kupovinu američkih tehnoloških kompanija. Ovi krediti su indeksirani u jenima i poskupljenje ovih kredita značajno je uticalo na cenu akcija na Tokiskoj berzi. Cena akcija NIKKEI 225 je u ponedeljak skočila za 12,4%, što je uzrokovalo značajan potres Tokijske berze.
Na Njurorškoj berzi je takođe došlo do značajnog potresa, nakon što je objavljen izveštaj o nezaposlenosti, koji je pokazao da američka ekonomija nije stvorila dovoljno radnih mesta, što po mnogim analitičarima, predstavlja prvi znak da američka privreda pokazuje prve znake recesije. Dodatno federalne rezerve SAD su odlučile da i dalje ne menjaju cenu zaduživanja koja je na najvišem nivou u poslednje 23 godine i nije menjana od jula prošle godine pri čemu je naglašeno da odluku donose obraćajući pažnju na rizike u pogledu oba svoja cilja – inflacije i maksimalne zaposlenosti što je takđe predstavljao uznemirujući signal.
Još jedan od važnih dogadjaja koji se ove nedelje dogodio jeste objavljivanje kvartlanih izveštaj o poslovanju tehnoloških kompanija. Prošle nedelje Google je objavio kvartalni izveštaj o poslovanju, ali se ove nedelje očekuje da još neke kompanije objave svoje kvartalane rezultate.
Kakve su kratkoročne i dugoročne posledice ovogodišnjih kriza, počev od blokade pomorskih ruta pa do pada berzi na regionalnu i lokalnu ekonomiju? Kako se ovo može odraziti na male i srednje preduzetnike?
Jasmina: U ovom trenutku je teško proceniti kolike će razmere kriza imati, posebno imajući u vidu da postoji još potencijalnih generatora krize i da se ne mogu predvideti. Nepoznanica su budući potezi Japanske centralne banke, ali I drugih centalnih banaka, budući politički događaji u Francuskoj, sadržina kvartalnih izveštaja o poslovanju velikih kompanija.
Mnogi se boje eskalacije krize izmedju Izraela i Irana i kalkulišu sa činjenicom da je Putin sačekao kraj zimskih olimpijskih igara pre počeka rata. Takođe, ono što mnoge zabrinjava je mogućnost početka trgovačkog rata svetskih razmera, ukoliko Tramp ostvari najavljeno uvođenje uvoznih carina.
Generator krize bi mogla biti i potencijalna kriza kineske ekonomije zbog pucanja balona stambenog investicionog tržišta. Sve su ovo pitanja na koja u ovom trenutku nemamo odgovor. Ono što znamo je da je trenutno prisutan strah i da poznavaoci tržišnog ponašanja na berzi kažu da je strah jači od pohlepe i da vodi ka tome da se prodaje više nego što se kupuje, što takođe dovodi do nestabilnosti berze kao i celokupnog finansijkog tržišta.
U zavisnosti od razmera krize, možemo očekivati različite modalitete i različite uticaje na privredu. Može doći do oteẓ̌anog snabdevanja, posebno robe iz Azije i sa Bliskog Istoka, što bi moglo da dovede do povećanja cena, nestašica na tržištu u smislu da pojedine robe neće biti lako dostupne, te će tražnja za njima biti veća od ponude i to može uticati na cene. Ako tome dodamo i rast cena pozajmica i carinskih daẓ̌bina, to može uticati na pojavu velikih ekonomskih problema i otežati normalno funkcionisanje privrede. Sve to se ne mora dogoditi i u ovom trenutku je na nivou nagađanja.
U ovakvim turbulentnim situacijama mali i srednji preduzetnik je najranjivija kategorija i ukoliko želi da opstane mora biti uvek otvoren za prihvatanje nove realnosti i brzo reagovanje i prilagođavanje toj realnosti.
Koje mere kompanije mogu preduzeti da bi smanjile eventualne negativne posledice?
Jasmina: Kompanije, da bi smanjile uticaj krize, moraju voditi mudru politiku. Teme koja su moja oblast poslovaja i finansijskog savetovanja, a u ovom trenutku su čini mi se ključne za sve kompanije, su Cash and Liquidity Management i Credit Management.
U uslovima krize i turbulentnih uslova na tržištu važno je pravilno i spretno žongliranje lopticama kojima raspolažemo, tako da su loptice uvek u kretanju a nikako na zemlji, tome nas uče i u tome usmeravaju upravo Cash and Liquidity Management i Credit Management.
Šta to konkretno znači za kompanije?
Jasmina: Znači obavezu uvođenja Cash and Liquidity Management-a koji podrazumeva: upravljanje potraživanjima, upravljanje obavezama i upravljanje zalihama.
Politika upravljanja potraživanjima podrazumeva da se moraju korigovati kreditne politike, analizirati i eventualno revidirati valute plaćanja kupaca, pratiti finansijska stabilnost kupaca i pratiti globalna situacija u delatnosti kojom se naši kupci bave, pojačati mere praćenja naplate i dnevno pratiti kretanja potraživanja. Mora se težiti ranom identifikovanju signala finansijskih problema kupaca.
Prvi signali finansijskih teškoća su najčešće zastoji u plaćanju obaveza. Uvodjenje Credit Management-a i osiguranja potraživanja od rizika nenaplativosti postaje nužno i postaje jedini način za osiguranje likvidnosti i finansijskog zdravlja kompanija.
Pametna politika upravljanja obavezama je drugi važan temelj pametnog vođenja Cash and Liquidity Management-a. Obaveze plaćanja moraju se prolongirati ugovaranjem dobrih uslova nabavke na osnovu predhodne dobre saradje, dobre istorije plaćanja i dobre tržišne pozicije. Plaćanja se moraju sprovoditi planski, a ne stihijski.
Treća loptica kojom žongliramo su zalihe. Ovo je posebno vaẓ̌no, jer postoji opasnost da usled straha od krize zarobimo u zalihe veća finansijska sredstva od optimuma i da zapadnemo u krizu likvidnosti ( da i ne pominjemo mogućnost da cene zaliha koje smo nabavili naglo padnu zbog promena okolnosti na tržištu ), ili pak suprotno da u cilju očuvanja likvidnosti smanjimo zalihe i da usled otežanih uslova snabdevanja sa dalekih tržišta ili zbog velike tražnje za pojedinom robom, dođemo u sitaciju da imamo manjak robe na zalihama, što dovodi do zastoja u poslovanju i opet utiče na likvidnost.
Dakle, mudra politika i dobro žongliranje svim elementima Cash and Liquidity miksa su ključni za očuvanje zdravog poslovanja i likvidnosti kompanija u turbulentnim i nepredvidivim momentima na globalnom tržištu. Ja u ovo duboko verujem i znam da se samo pažljivim praćenjem, analizama tržišnih trendova i pažljivim prilagođavanjima može doći do rezultata.
Na koji način recesija u Evropi o kojoj se sve više govori i pad privredne aktivnosti utiču na ekonomije zemalja Balkana, i koje konkretne izazove i prilike ovo donosi za regionalne firme i tržišta?
Jasmina: Ekonomija Balkana se može suočiti sa krizom otežanog snabdevanja, krizom ili nestašicom nekih komponenti ili delova, povećanjem cena i otežanom naplatom.
Da li će do krize doći to još niko ne može da predvidi, ali ono što može je da se prilagodi i propremi pre svega uvođenjem boljih poslovnih procesa, pažljivim poslovnim planiranjem, organizovanjem i kontrolom u cilju brzog reagovanja i prilagođavanja promenma na tržištu. Prilika za rast može nastati samo iz pravilnog praćenja, velike fleksibilnosti i agilnosti kompanije i zaposlenih.
Kako vidite ulogu digitalizacije i novih tehnologija u pomaganju firmama da se prilagode finansijskim izazovima i da ostanu konkurentne tokom perioda ekonomske nestabilnosti?
Jasmina: Digitalizacija može biti korisna u smislu korišćenja za brzo reagovanje i praćenje kretanja na tržištima uz akcenat na povećanje produktivnosti i efikasnosti, ali ljudi i znanje su najveći resurs, zato je bitno da se znanje primenjuje i uz pomoć tehnologija prati i usmerava.
Uz pomoć savremenih softvera je moguće uraditi precizne projekcije, obračunati racio pokazatelje, pratiti trendove, ali brza i adekvatna reakcija je na stručnjacima iz svih oblasti i dobro organizovanim timovima. Ljudi i znanje su najveći resursi i jedini koji u turbulentnim uslovima mogu da naprave razliku izmedju uspešnih i neuspešnih.
|
